Dezinfekcija bazena – pregled različitih tehnika

Većina ljudi smatra da je glavna mana korišćenja hlora za dezinfekciju bazena neprijatan miris koji hlor ima. Hlor takođe utiče na to da kupaći kostimi gube boju. Međutim, na tržištu postoje i druge tehnologije za dezinfekciju bazena; dezinfekcija bazena ozonom, uv-zraci, jonizacija bakrom i srebrom, vodonik-peroksid, hlor-dioksid.

Da li su ove tehnike zaista prava alternativa hloru? Saznajte u tekstu ispod!

Sve navedene tehnike nemaju miris, i to im je najveća prednost. Hajde da detaljnije razmotrimo svaku od navedenih tehnika za dezinfekciju bazena i pogledamo koje su im prednosti i mane.

Ozon nema miris, on je jak oksidans i sredstvo za dezinfekciju, kao i hlor. Ozon nastaje od kiseonika u komori ozonatora. Dezinfekcija bazena ozonom ima je jako skupa (4 puta skuplji od dezinfekcije hlorom). Ozon se neće naći direktno u spa ili bazenskoj vodi jer je, počevši od 0,05 mg/l, otrovan za ljude. Filter koji se sastoji od aktivnog ugljenika je neophodan da bi sprečio da ozon dospe direktno u vodu, ozon može formirati štetni bromat koji je kancerogen.

Ultra-violetni zraci (UV) – nemaju miris i za njihovu upotrebu nisu potrebne nikakve hemikalije. Ipak, ovo nije prava alternativa hloru jer nema efekat oksidacije. Korišćenje UV zajedno sa hlorom nije moguće jer UV zraci razbijaju hlor. UV tehnologija je jako skupa i deluje samo na mestu na kom voda prolazi pored UV lampe.

Jonizacija bakrom i srebrom ima iste prednosti kao i UV tehnologija, nikakve hemikalije nisu potrebne i nema neprijatnih mirisa. Najveća mana kod ove tehnike je visoka nabavna cena i visoka cena instalacije. Instalacija mora biti odrađena od strane stručnjaka, baterija od bakra ide pre filtera, a baterija od srebra nakon filtera prema Velasquez – Casanova principu. Testiranje ovog sistema je teško, srebro se jako teško meri fotometrijski. Srebro takođe može prouzrokovati stvaranje crnih naslaga.

Vodonik-peroksid (H2O2) nema miris, nema štetnih sporednih reakcija i nema efekta povećanja pH vrednosti. Poslednja stavka predstavlja veliku prednost u poređenju sa hlorom zato što hlor funkcioniše dobro jedino kada je pH vrednost između 6.5-7.5. Mana korišćenja H2O2 je to što je ova metoda jako skupa jer se mora vršiti stabilizacija srebrom. Ne može se koristiti zajedno sa hlorom jer on razbija hlor, a i za dobar efekat su potrebne jako velike koncentracije (40 do 80 mg/L). Ovo ne funkcioniše ako su katalaze aktivnih bakterija prisutne jer one enzimski razbijaju H2O2. H2O2. u velikoj koncentraciji (kao što je 30% = perhidrol) je veoma iritantan za kožu i za respiratorni sistem.

Elektroliza soli sa NaCl – hemijski procesi su isti kao kod hlora. Jedina razlika je u tome što se ne koristi tečni hlor već kuhinjska so (NaCl). Uređaj za elektrolizu soli radi kao što smo opisali u prethodnom Hanna blog postu, rastvara so na Na i Cl, koji potom reaguju sa molekulima vode stvarajući NaOH i HOCl. Prednosti i mane elektrolize hlora i soli su iste.

Hlor-dioksid (ClO2) je žuto-zeleni gas neugodnog mirisa u svom najčistijem obliku. Lako se rastvara u vodi, brže nego hlor. Hlor-dioksid je nestabilan i mora se čuvati u hladnim prostorijama i proizvoditi lokalno. Opasan je da se prevozi kao gas jer >10%  u vazduhu je eksplozivno. Kada se razblaži sa vodom, pokazuje sledeće karakteristike: bez mirisa, nema sporednih reakcija, nema efekta povećanja pH vrednosti. Aktivan je kod pH vrednosti između 5 i 10 sa koncentracijom između 0,5 i 2,0 mg/L i lako može da prodre kroz biofilm, koji formiraju bakterije na vlažnim površinama. Mana je što ClO2 formira hlorit (ClO2) i hlorat (ClO3) i na kraju i NaCl. ClO2 je manje efikasan protiv rotavirusa i ešerihije koli. Takođe, dosta je skuplji od hlora.

Dezinfekcija bazena se obavlja i preko raznih drugih tehnika. Ipak, hlor je oksidaciono i dezinfekciono sredstvo koje se najviše koristi. Hlor se koristi za dezinfekciju vode preko sto godina. Hlor može imati male mane ako se njime ne upravlja pravilno (pogrešno određivanje pH vrednosti, pogrešan metod merenja ili dodavanje prevelike doze),  ali mane ostalih tehnika su dosta veće. Ako tehnologija ne funkcioniše pravilno ili je preskupa da se koristi na veliko, onda nije adekvatna alternativa hloru. Hlor dezinfikuje vodu, ubija bakterije u sekundi i koristi se u javnosti zbog svojih veoma povoljnih uticaja na ljudsko zdravlje.