Akvarijumi i akvakultura

akvarijumi, pH, fosfor, nitrati, nitriti

U cilju pravilnog uzgoja ribe i sprečavanja pojave različitih oboljenja, potrebno je obezbediti adekvatne uslove u smislu ishrane i očuvanja kvaliteta vode. Kako bi se održavao željeni nivo kvaliteta vode, potrebno je konstatno pratiti određene parametre među kojima su svakako najvažniji: rastvoreni kiseonik (DO), pH vrednost vode, koncetracije amonijaka i hidrogen – sulfata, salinitet (ukoliko je reč o ribnjacima/akvarijumima sa slanom vodom), tvrdoća vode i optimalna temperatura.

Rastvoreni kiseonik (DO):

Rastvoreni kiseonik se smatra najvažnijijm parametrom koji treba pratiti prilikom uzgoja ribe. U zavisnosti od vrste ribe i količina potrebnog rastvorenog kiseonika će varirati. Količina rastvorenog kiseonika (DO) variraće značajno u toku dana. Koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi, zavisiće od interakcije sledeća 3 faktora:

  • Ograničenosti kapaciteta vode da zadrži
  • Potreba živog sveta u vodi za kiseonikom
  • Brzine rastvaranja atmosferskog pritiska

Ribe na površini koje se bore za vazduh su najčešće smatrani indikator da ne postoji dovoljno kisonika u vodi. Međutim, letargično ponašanje ribe, kao i prestanak ishrane su jasan znak da je već nastupio problem sa rastvorenim kisonikom i da je potrebno da se ribnjak provetri.

Preporučeni minimum nivoa DO:

  • Riba u hladnoj vodi: 6 mg/L
  • Topla voda: 5 mg/L
  • Morska voda: 5 mg/L

Temperatura:

Temperatura se smatra jednim od najvažnijih parametara koji je potrebno pratiti prilikom održavanja optimalnih uslova za gajenje ribe u ribnjacima i akvarijumima. Kao hladnokrvni organizmi ribama je potrebna temperatura okruženja koja je približna njihovoj. Varijacije temperature vode mogu prouzrokovati mnoge poremećaje kod riba, kao što su: poremećaju aktivnosti, hranjenja, rasta i reprodukcije.

Postoji široka podela ribe prema toploti optimalnog okruženja: vrste koje žive u “ledenim” vodama, hladnim, toplim i tropskim vodama. Šaran se npr. može smatrati vrstom kojoj odgovara topla voda pošto je optimalna temperatura za njegov uzgoj između 25 – 32 °C.

Temperatura vode uticaće umnogome i na količinu gasova koji su rastvoreni u vodi (kiseonik, ugljen – dioksid, azot, itd.).

pH vrednost:

pH vrednost je jedan od najvažnijih paramatara koji bi trebalo pratiti u ribnjacima i akvarijumskih vodama. Smatra se da je vrednost pH između 6.5 i 8.5 idealna za uzgajanje ribe. Uobičajena pH vrednost riblje krvi je oko 7.4, koja putem škrga, krvnih sudovova dolazi u kontakt s vodom, zbog toga bi i preporučena pH vrednost vode trebalo da bude približne vrednosti. Pad vrednosti pH ispod 5 ili povećanje iznad 10, može izazvati pomor ribe.

pH vrednost vode u ribnjacima varira tokom dana. Pred svitanje usled oslobađanja COtokom noći, ova vrednost je najniža, dok je najviša poslepodne (povećana COpotrošnja kao potreba za fotosintezom).

Ishrana i temperatura:

Kako se voda na jesen hladi, ribe usporavaju kako bi se pripremile za period polu-mirovanja. Naime, njihov digistivni i imuni sistem se usporava i ribe nisu tada u stanju da metabolički obrađuju tip ishrane karakterističan za toplije mesece u godini. Vrlo je značajno smanjivati ishranu kada voda počne da se hladi u okviru gornje temperaturne granice od 10°C, i u potpunosti prekinuti hranjenje kada voda dostigne graničnu temperaturnu vrednost. Naravno, ovo se odnosi samo na ribolov u klimatskim uslovima sa hladnim zimskim periodom. U klimama gde se temperatura vode kreće oko 13°C ribolovci imaju pred sobom izazov. Imuni sistem riba ne radi na nižim temperaturama, dok su pri istoj temperaturi neke „loše“ bakterije i dalje aktivne pa mogu izazvati probleme za oslabljene ribe. U ovoj situaciji, vrlo mala količina medikanizovane hrane može da pomogne ribama da se odbrane od bakterijskog napada. U ovim situacijama je jako bitno pratiti nivo amonijaka s obzirom da će ribe ispuštati amonijak u vodi, a bakterije koje pretvaraju nitrite u nitrate nisu aktivne pri tako niskim temperaturama. Kada voda dostigne temperaturu od stabilnih 10°C dobra je ideja da se počne sa ishranom riba u malim količinama dok temperatura vode ne dostigne oko 18-20°C kada treba otpočeti sa normalnom ishranom uz oprez izbegavanja od prejedanja.

Alkalnost:

Alkalnost se odnosi na količinu baza prisutnih u vodi, izraženih u mg/L karbonata i bikarbonata. Ovo je jedan od najvažnijih faktora koji ukazuje na potrebu je vodi potreban tretman, obično u vidu dodavanja “suplementa”, kao što je npr. kreč. Ukupna alkalnost ribnjaka ne bi trebalo da bude ispod 20 mg/LCaCO3. Preporučena alkalnost za većinu organizama u ribnjacima ili akvarijumima je između 50 i 150 mg/L CaCO3.

Amonijak:

Pojava amonijaka usko je povezana sa prehranom riba. Pored rastvorenog kiseonika, amonijak je drugi najvažniji parametar koji je potrebno pratiti prilikom održavanja željenog kvaliteta akvarijumske vode i vode u ribnjaku. Čak i male koncentracije amonijaka mogu izazvati brojne bakterijske infekcije i bolesti kod riba, dok veće koncetracije izazivaju pomor.

U vodi, amonijak je prisutan u 2 forme, toksični dejonizovani amonijak (NH3) i netoksični jonizovani amonijak (NH4+). Zajedno čine ukupnu koncetraciju amonijaka (TAN = Total Ammonia Nitrogen).

Temperatura i pH vrednost će uticati na to koji će pojavni oblik amonijaka biti dominantno prisutan u vodi. Nakon pojave (lučenja) amonijaka, dešava se njegova konverzija u nitrite (NO2-), koji su toksični za ribu. Ovu promenu prati pojava bakterije “Nitrosomonas”. Promenu u nitrate (NO3+)  prati pojava druge vrste bakterije “Nitrobacter”, koja nije toksična po ribe.

Nitrati koriste biljke, uključujući i alge za ishranu. Ova konstantna promena nitrita u nitrate se naziva azotni ciklus.

Svakako, koncetraciju amonijaka bi trebalo održavati na nivou koji <0,02 ppm.