Analiza ukupnog azota po Kjeldalu (TKN) je standardni metod za određivanje proteina u mleku. U nastavku, saznajte na koji način jedna proizvodnja mleka može da automatizuje titracioni deo njihove analize, poboljšava tačnost i ponovljivost rezultata i uštedi na vremenu.

Proteini su makromolekuli koji igraju ključnu ulogu u rastu i razvoju. Ovi veliki biološki molekuli sadrže najmanje jedan dugačak lanac amino kiselinskih ostataka i odgovorni su za mnoštvo bioloških funkcija, uključujući replikaciju i popravku DNK, katalizujući metaboličke reakcije, i obezbeđujući strukturu i komunikaciju u i između ćelija. Digestivni raspad proteina u aminokiseline predstavlja važan izvor goriva i dijetetskog azota. Mleko prirodno sadrži niz ključnih hranljivih sastojaka, uključujući i proteine, što je korisno za ljude bez obzira na njihovu starost. Globalno, mleko je najčešće konzumiran prehrambeni proizvod koji se, zbog svog visokog sastava hranljivih sastojaka, smatra veoma korisnim za rast. U kravljem i ovčijem mleku procenat proteina može da varira od 3,3% do 5,8%.

Standardni metod za određivanje sadržaja procenata proteina u mleku je Kjeldal metoda koja, zapravo, analizira ukupni azot. Proteinski azot, dobijen iz amino kiselina, predstavlja približno 95% azota u mleku. Nitrogen-protein, kao što je urea, postoji u manjim količinama pri približno 5%. Zbog toga se sadržaj proteina u mleku može ekstrapolirati analizom ukupnog azota. Zbog toga što analiza Total Kjeldahl Nitrogen (TKN) ne meri direktno proteinu, rezultat ukupnog azota se pretvara u procenjen protein tako što se multiplikuje sa faktorim 6,38. Faktor konverzije od 6,38 je specifičan za mleko u tome što on procenjuje sadržaj azota u prosečnom poznatom sastavu aminokiselina koji je prisutan.

AOAC 991.20 metoda za TKN analizu u mleku uključuje tri faze:

1. Digestija U početnoj fazi digestije dodaju se smeše kalijum-sulfata, bakar-sulfata i sumporne kiseline u digestivnu bočicu koja sadrži prethodno izmereni (38 ° ± 1 ° C) uzorak mleka. Rastvor za digestiju se zagreva i čuva u termoreaktoru koji se konstantno okreće 1,5 do 2 sata. Posle hlađenja, prečišćena voda se dodaje u digest. Zatim se prenese u destilacionu bočicu, gde se dodaju natrijum hidroksid za neutralizaciju rastvora i konačno se pretvara amonijum sulfat u gas amonijaka.

2. Destilacija

U fazi destilacije, rastvor se ponovo zagreva sve dok se gas amonijaka ne oslobodi i uhvati u rastvor borove kiseline.

3. Titracija

Faza analize prvo uključuje titraciju blanko uzorka, koja sadrži samo digestovane reagense, a zatim sledi titracija destilata koji sadrži uzorak standardnim rastvorom sumporne ili hlorovodonične kiseline.

Studija slučaja

Proizvođač mleka kontaktirao je Hanna instruments u nadi da će automatizovati svoju TKN analizu mleka. Laboratorija za kontrolu kvaliteta je trenutno merila ukupan azot po zvaničnom AOAC 991.20 metodi. Dok su i dalje tražili digestiju i destilaciju za njihovu analizu, želeli su da automatski izvrše titraciju kako bi izbegli nedoslednost ručne titracije. Hanna preporučuje automatski titrator HI902C sa HI1131B pH elektrodom za opštu namenu.

Ovaj par titatora i elektrode obezbedio je mnogo preciznije rezultate i ponovljivu titraciju za određivanje ukupnog azota u mlečnim proizvodima. S obzirom da je njihova TKN analiza zahtevala i titracije reagensa i titraciju uzorka, laboratorija je cenila jednostavnost programiranja blanko vrednosti u proračunama. Oni više nisu morali da ručno izvodie i izračunavaju dve titracije, što se pokazalo mnogo više pravovremenim i isplativim.