Opis

U mnogim kulturama širom sveta ribe su visoko vrednovane u ishrani. U poslednje vreme sve veći broj ljudi uključuje upravo ribu u svoju ishranu s obzirom da je bogat izvor proteina. Kako raste potreba za ribom tako raste i potreba za prirodnim vodama. Mnogi delovi gde se ribe hrane nestaju brže nego što je potrebno populaciji da se oporavi. Ovaj problem je poznat kao prekomeran ribolov.  Prekomerni ribolov je u porastu jer pecaroši love popularne vrste riba koje se koriste u ishrani kao što je tuna, losos i suši. Usled visokih cena i generalne zabrinutosti oko stabilnosti snabdevanja, sve više njih se opredeljuju da sami uzgajaju ribu u ribnjacima što obezbeđuje stabilnost snabdevanja, a i čuva prirodna staništa ribe od nestajanja.

U suštini, akvakultura je podvodna farma. Mnoge vrste školjki, riba i podvodnih biljaka može se kultivisati akvakulturom. Zbog lakog uzgoja. Tilapija i som su veoma popularne vrste. Vegetarijanska ishrana ovih vrsta čini da su drastično jeftinije za uzgoj od lososa koji se hrani drugim ribama. Tilapija i som  su ribe blažeg ukusa što ih čini primamljivijim za većinu ljudi.

Kvalitet vode je ključ uspešnog uzgoja ribe. Ribe žive, dišu i jedu u toj vodi tako da dolazi do  kontaminacije vode ribljim izmetom. Jedna od najizraženijih posledica toga je prisustvo amonijaka (NH) koji je vrlo otrovan po ribu i to i kada je prisutan u malim količinama od 0.02 mg/L. Na sreću, kada amonijak dospe u vodu, jedan deo jonizuje do NH₄+. Koliko  se amonijaka jonizuje zavisi od pH: ako pH vrednost vode opada, koncentracija amonijaka se povećava i obrnuto. Jonizovan amonijak je manje štetan po ribe od amonijaka tako da u uzgoju riba treba pratiti pH vrednost i amonijak. Generalno u akvakulturi se nivo ukupnog amonijaka (amonijum i amonijak) održava ispod 3 ppm i to pomoću mikroorganizama koji pretvaraju amonijak u nitrate. U nekim ribnjacima se koristi amonijak azot za uzgoj biljaka. Taj proces se naziva akvaponika.

I amonijum, i amonijak se mogu meriti pomoću metode koja je poznata pod nazivom Nessler-ova metoda. U toj metodi, reagens reaguje sa amonijakom i amonijumom kako bi stvorilo braon – žućkasto jedinjenje. Intenzitet te boje je u direktnoj korelaciji sa konecentracijom amonijuma i amonijaka. Fotometar se koristi da meri intenzitet boje i na taj način se izbegavaju greške ukoliko se intenzitet određuje ljudsim okom.

Primena

Ribnjak tilapija su kontaktirali Hannu jer su želeli da redovno mere ukupni amonijak u ribnjaku. Koristili su za merenje trake za testiranje kako bi pratili pH ali su shvatili da je to nepouzdan način i vrlo je teško za pročitati. Naravno da im je najbitnje bilo da instrument daje precizne i pouzdane rezultate merenja. Pošto su širili svoj ribolov dodavajući još nekoliko novih ribnjaka, tehnička podrška im je predložila HI83303 Multiparametarski fotometar za akvakulturu sa kojim mogu da mere ne samo amonijak već i mnoge druge parametre kao što su nitrati, fosfati i alkalnost. Takođe za akvakulturu je značajno to što se ovim instrumentom preko pH elektrode može pratiti i pH, i temperatura. Ugrađeni tajmer i CAL Check™ kivete obezbeđuju konzistentnost rezultata merenja i da sve komponente funkcionišu ispravno.