Kroz istoriju, čuvanje hrane predstavlja veliki izazov za ljude, koji su sa tehnološkim razvojem i progresom nauke iznova pronalazili nove tehnike čuvanja. Tehnike kao što su soljenje i sušenje datiraju još od srednjeg veka, dok nove metode uključuju korišćenje aditiva za hranu. Ove savremene tehnike čuvanja hrane su više tehničke i mogu predstavljati izazov u efikasnosti očuvanja.

Jedna od najpopularnijih tehnika koja izdržala test vremena je konzerviranje. Konzerviranje kao metod čuvanje hrane poznata je  još od ranih 1800-ih. Pronalazak konzerviranja rezultat je francuske vlade koja je nudlia novčanu nagradu za pristupačne, efikasne načine čuvanja velikih količina hrane. U to vreme, francuskoj vladi je bio potreban način da se poveća dostupnost hrane za vojske koje se bore u napolonijskim ratovima. Izumitelj Nicholas Appert je primetio da hrana kuvana u zatvorenim staklenim tegljama se ne bi pokvarila ukoliko se ne otvori. Ipak, krhke staklene tegle su se pokazale neugodnim za transport, pa je uvedena upotreba limenki za konzerviranje. Takođe, prilikom pravljenja zimnice, povrće smeštamo u tegle, a grejanjem i na kraju vakumiranjem sprečavamo rast bakterija. Industrijsko konzerviranje prvenstveno koristi kalajisane ili aluminijumske limenke. Ove limenke su premazane iznutra epoksidnom smolom kako bi se sprečio prodor metala u hranu. U kombinaciji sa samim procesom konzerviranja, hemijski aditivi se često koriste za dalje sprečavanje degradacije proizvoda.

Dok toplota i pritisak koji se koriste tokom konzerviranja produžava rok trajanja hrane, proizvođači mogu i dalje dodavati konzervanse kao što su sulfiti i kalcijum hlorid kako bi dodatno povećali dugovečnost, zadržali svežinu i poboljšali teksturu hrane. Kalcijum hlorid (CaCl2) se koristi u širokom spektru prehrambenih proizvoda, uključujući sireve i sportska pića zbog svoje efikasnosti kao sredstvo protiv zgrušavanja i stabilizator. Kalcijum hlorid se takođe može koristiti za prilagođavanje mineralnih nedostataka tokom procesa pravljenja sira ili čak i tokom proizvodnje piva. Proizvođači konzerviranih ukiseljene hrane često koriste kalcijum hlorid kao supstrat za natrijum-hlorid u korišćenim rastvorima kako bi smanjili sadržaj natrijuma, ali i dalje zadržavajući slani ukus i antimikrobne prednosti soli.

Zbog strogih standarda propisanih vladinim propisima, proizvođači moraju biti sigurni da su njihovi proizvodi usklađeni sa sadržajem kalcijum hlorida. Pored toga, kalcijum hlorid se prati za potrebe kontrole kvaliteta kako bi se osigurala konzistentnost između serija.

Primena

Proizvođač konzervirane hrane nas je kontaktirao jer je bio zainteresovan da testira konzervirane paradajeze na kalcijum-hlorid u cilju poštovanja propisa od 0.4% sadržaja CaCl₂ i kako bi bila potpuna njihova interna kontrola kvaliteta proizvoda. Već su imali laboratoriju za prouzvodnju u kojoj su testirali druge parameter tako da je njihova primarna briga bila preciznost i ponovljivost analiza . Hanna je predložila upotrebu HI902 Automatskog titratora sa HI4104 kombinovanom jon-selektivnom elektrodom za kalcijum za određivanje sadržaja kalcijuma. Pumpa dozira vrlo precizno titrant u uzorke paradajeza i time garantuje bolje i pouzdanije rezulatate nego što j e slučaj kod ručne titracije. Brzo obavljanje titracije predsatvlja i uštedu vremena u celokupnom proizvodnom procesu što obezbeđuje da jednostavnije poštuju rokove isoporuke, ka oi da ponavljaju analize i time garantuju bolju kontrolu kvaliteta. HI902 može da ima 100 metoda obezbeđujući korisniku da kreira i optimizuje razne metode titracije koji su više odgovarajući za specifičan uzorak, Sve u svemu, HI902 obezbeđuje proizvođaču da ima precizne i pouzdane rezultate analize određivanja kalcijum-hlorida u proizvodima što je u saglasnosti sa propisanim standardima kontrole kvaliteta u prehrambenoj industriji.