Određivanje Hemijske potrošnje kiseonika

Uopšteno govoreći, kada neko kaže čista voda, uglavnom mislimo na pitku vodu. Kako god, potrebna nam je i čista voda kao “nusprodukt” sistema otpadnih voda. Kada se završi sa upotrebom vode u postrojenju ili se  koristi za ispiranje u toaletu, kako se voda ponovo čisti, i kako znamo da je voda zapravo čista? Određivanje Hemijske potrošnje kiseonika (HPK ili eng COD) mogu se utvrdili nivoi zagađivača u uzorku vode u bilo kom postrojenju.

 

Šta je hemijska potrošnja kiseonikom?

Hemijska potrošnja kiseonika, takođe poznata kao HPK, indirektno meri organsku materiju u uzorcima vode. Hemisjak potrošnja kiseonika se redovno obavlja u otpadnim vodama, jer je to brži i praktičniji test od biološke potrošnje kiseonika (BPK, eng. BOD). BPK i HPK su u korelaciji u svim uzorcima koji se analiziraju, ali je BPK uvek niža od HPK-a  zbog toga što je hemijska razgradnja uvek potpunija u odnosu na biohemijsku.

Pažljivo praćenje HPK, a zatim praćenje BPK može omogućiti proaktivne korekcije u tretmanu otpadnih voda.

Mnogo puta, HPK testiranje je neophodno za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda; Pravilnim određivanjem hemijske potrošnje kiseonika, mogu se obezbediti značajne uštede vremena i novca.

Značaj testa hemijske potrošnje kiseonika

Kada je u pitanju praćenje prečišćavanja vode, HPK test može ukazati operaterima na količinu prisutnih zagađivača. HPK treba testirati u vodi za unos i ispuštanje kako bi se dobio pregled efikasnosti procesa obrade otpadnih voda. HPK se takođe može meriti na ulazu u postrojenje, primarnom razređivaču, rezervoaru za aeraciju i u sekundarnim fazama razređivača. Krajnji cilj je da se ukloni što više HPK iz sistema.

COD Blog Chart

Veza azota i fosfora

Nadgledanje i kontrolisanje HPK u otpadnim vodama je takođe važno u kontroli količine azota i fosfora u vodama. Nivoi hemijske potrošnje kiseonika, azota i fosfora moraju biti u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine, ali su i odličan način da se troškovi postrojenja svedu na minimum. Što je efikasniji nadzor i kontrola, niži dugoročni troškovi održavanja visoke efikasnosti njihovih sistema za tretman. TDS se koristi za određivanje čvrstog sadržaja rastvora. Merenja električne provodljivosti se obično koristi za procenu TDS. Pretpostavka je da su čvrste materije u prirodi jonske i da je poznata veza između rastvorenih jona i provodljivosti.

Kako određivati HPK?

Određivanje HPK predstavlja merenje organske materije uz pomoć hemijskog oksidanta i od kritične je važnosti da je oksidant dovoljne jačine kako bi mogao da izreaguje sa gotovo svim organskim materijama u uzorku. Nekada se koristio kalijum permanganat, ali se pokazalo da nema sposobnost da oksiduje organska jedinjenja u raznolikim uzorcima otpadnih voda. Danas se za većinu testiranja hemijske potrošnje kiseonika koristi kalijum dihromat kao oksidaciono sredstvo jer je so heksavalentnog hroma koja je svetlo narandžaste boje i vrlo je jak oksidant.

Između 95-100% organske materije može da bude oksidovano i čim se završi oksidacija, konvertuje se u trovalentni hrom koji je zelene boje.

Više o HPK merenjima u narednom blogu.