Šta je električna provodljivost?

Električna provodljivost (EC) oderđuje koliko dobro supstance prenose struju. Joni zapravo pomažu supstanci da prenosi električni napon u supstanci. Joni mogu biti pozitivno ili negativno naelektrisani. Što je više jona dostupno to je veća provodljivost, manje jona će rezultirati u manjoj provodljivosti. EC se tipično meri u milliSiemans po centimetru (mS/cm).

Ukupne rastvorene supstance (TDS)

Električna provodljivost zemljišta

Ukupne rastvorene supstance (TDS) je količina rastvorenih supstanci u rastvoru. Ova merenja pokazuju sve rastvorene supstance – i organske, i neorganske u vodenom rastvoru.Rezultati ovih očitavanja su prikazani kao miligrami po litru (mg/L), delovi po milionu (ppm), grami po litru (g/L), delovi u hiljditom delu (ppt).

Merenje TDS-a je dug proces. Prvo ekstrakujete svu vodu iz uzorka zemlje. Zatim je isparite i ono što ostane od uzorka vode zapravo testirate. Mnogo je lakše odrediti električnu provodljivost supstance i onda konvertujte ta očitavanja u TDS uz pomoć faktora konverzije. Na ovom mestu je trik da koristite odgovarajući faktor konverzije.

Pri odabiru faktora konverzije imajte na umu da ne sadrže sve supstance elektricitet. Na primer, ako merite provodljivost čaše vode, a onda dodate kuhinjsku so, provodljivost će se povećati. Ali, ako uzmete istu čašu vode i izmerite provodljivost, a nakon toga dodate šećer, provodljivost će ostati ista.

Ovo je zato što kuhinjska so se razgrađuje u naelektrisane jone kada je u rastvoru. Šećer se takođe rastvara, ali ne u naelektrisane jone, Međutim, ako želite da izmerite ukupne rastvorene materije ove dve čaše vode, na TDS vrednost će uticati i dodavanje soli, al ii dodavanje šećera.

Najuobičajniju faktor konverzije između EC i TDS je  0.5 i 0.7. Prvi faktor konverzije je zasnovan na tome kako EC i TDS odnose na natrijum-hlorid. 0.7 faktor konverzije se zasniva na tome kako EC i TDS se odnose na miks natrijum-sulfata, natrijum bikarbonata i natrijum-hlorida. Da bi upotrebli faktor konverzije, jednostavno pomnožite EC očitavanja sa faktorom konverzije da bi izracunali TDS.

šta utiče na provodljivost zemljišta? TDS faktor

Šta utiče na električnu provodljivost zemljišta? Koji su to faktori?

Mnoge stvari utiču na električnu provodljivost zemljišta. Najuobičniji uticaji na električnu provodljivost zemljišta su: temperature, tip zemljišta, nivo valžnosti zemljišta, salinitet, system navodnjavanja i đubrenja i dubina zemlčjišta.

Promene u temperature

Temperatura vazduha, vode i zemljišta će uticati na očitavanja električne provodljivosti. Imajte na umu da određivanje provodljivoti zemljišta uključuje merenje jona u uzorku čija se aktivnost povećava kada je temperature veća.

Veća aktivnost jona znači da joni mogu više električne struje da provode i utiče na provodljivost zemljišta tako što je povećava. Kako se temperature snižava, aktivnost jona se usporava što znači i sposobnost da manje električne struje provode što rezultira u smanjenoj  provodljivosti zemljišta.

Tip zemljišta i nivo vlage zemlje

tip zemljišta

Tekstura zemljišta utiče na količinu vlage i to utiče na provodljivost zemljišta. Joni imaju afinitet da se vezuju za druge supstance i kada se to desi, joni se teže očitavaju. Vlažnost ili voda pomažu u oslobađanju jona.

Tekstura zemljišta takođe utiče na to koliko ima mesta za vodu u zemljištu, i to se zove poroznost. Delovi zemljišta su različite velićine pa tako i stvaraju različito prostora za vazduh i vodu.

Pesak ne zadržava vlagu  pa ima nisku prvodljivost. Šljunak je po teksturi sličan živom blatu na obali reka i ima osrednju provodljivost. Ovaj tip zemljišta relativno dobro zadržava vodu.

Zemljište bogato glinom ima veću provodljivost jer vrlo dobro zadržava vlažnost i ova zemljišta čak i sa osrednjom provodljivošču daju vrlo velike prinose. Ova zemljišta su sposobna da zadrže dovoljno vode, a da istovremeno osuše višak vode.

Navodnjavanje i đubrenje

navodnjavanje i đubrenje

Ljudi obično jedino o morskoj vodi misli u kontekstu slanosti, al ii zemlja može biti slana! Ove soli u zemlji mogu da budu problem ako električna provodljivost ili ukupne rastvorene materije su previsoke. Soli su veoma provodljive i svakako ce podići provodljivost zemljišta. Voda koja se koristi za navodnjavanje će direktno uticati na kvalitet zemljišta. Ili u smaninjivanju/uvećavanju soli i nutrijenata što na kraju utiče in a provodljivost.

Kiše će isprati količinu soli koja se nalazi u blizini korena biljke. Ovo sprečava donekle da se biljke “sprže” usled viška soli i nutrijenata. Ovo ukazuje na to da su koreni biljaka začepljeni solju i nutrijentima i time dolazi da biljke ne mogu da koriste hranljive materije iz zemlje što može zaustaviti njihov rast.

Ako voda za navodnjavanje ima visok nivo soli, to može da se odrazi na prinos jer će se povećati salinitet i provodljivost. Za većinu kultura, smatra se da je provodljivost ispod 4 dS/m prihvatljiva. Međutim, to sve zavisi od vrste zasađene culture.

Dodavanjem đubrivaje dobar način za postizanje optimalnog rasta i prinosa. Ipak, moguće je da previše dobrih stvari nije dobra stvar. Đubriva ubacuju nutrijente i soli u zelju. Ovi joni će doprineti povećanju provodljivosti zemljišta. Previše đubrenja može dovesti do povećavanja saliniteta i provodljivosti izvan optimalne granice.

Dubina zemljišta

Na kraju, električna provodljivost zemljišta je često direktno povezana sa dubinom zemljišta. Biljke jedino mogu da se razvijaju u površinskom sloju zemlje koji je bogat nutrijentima.