Dok je najprodavanije pivo na svetu lager – zlatno, čisto – nezamućeno, hladno i gazirano pivo, na policama supermarketa, u restoranima, pivarama i barovima možete pronaći „zbunjujuće veliku“ paletu različitih vrsta piva.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je došlo do ponovnog oživljavanja craft pivarstva, u većini velikih gradova širom zemlje nalaze se male i velike pivare koje mogu proizvoditi 15 – 20 različitih vrsta piva. Česta je pojava da se u barovima može naći 50-100 piva na točilicu.

Različite zemlje već stolćima prave klasična piva i lagere, koje su odskočna daska za današnje inovacije i kreativnost. Ovo je doba piva. Pivari su podigle tradicionalne stilove piva na viši nivo. Stilovi se hibridizuju, unose i ponovo pronalaze. Kako sve to ispratiti? U nastavku teksta možete pronaći kratke smernice:

Klasična piva: Lager i Ale stilovi

Počnimo od početka. Bitna tačka diferencijacije u stilovima piva je kvasac. Dva glavna tipa kvasca koja se koriste komercijalno su Ale i Lager. Ale se pravi sa kvascem sa površinskim vrenjem (top) dok se lageri prave sa kvascem sa donje-fermentišućim. Šta znači gornja ili donja fermentacija? Kvasac koji vrši fermentaciju, proizvodiće alkohol i CO2 ili će delovati u donjem delu fermentora, na kraju se „smiriti“ na dnu fermentora ili u gornjem delu fermentora, skupljajući se na površini piva. Ale kvasci, koji su normalno fermentišu na višim temperaturama [sobna temperatura], okarakterisani su kao da imaju estersku (voćnu) aromu. Lager, obično fermentiše na nižim temperaturama [oko 9 stepeni], poznat je po blago opor ukus i aromu.

Postoje izuzeci od pravila, sa nekim vrstama koje pokazuju oba svojstva, ali takvi slučajevi su retki. Vrste kvasca koji se koriste u Belgiji i Nemačkoj dodaju još jednu dimenziju profilu ukusa piva. Pikantni [fenolni], alkoholni [fusel] i vrlo esterski nusproizvodi su karakteristike mnogih piva proizvedenih u ovim zemljama, i uključuju fermentaciju divljih kvasaca ili bakterija koje bi se inače smatrale da uništavaju kvalitet piva.

 

Neke ključne razlike

Na bazičnom nivou, ne bi bilo loše pogledati skalu piva prema intezitetu, koristeći elemente koji opredeljuju ukus svakog stila piva. Ono što je vidljivo je boja i jasnoća (mutnoća). Ono što možete omirati i okusiti su gorčina hmelja i aroma, zatim alkohol i kiselina/kiselost.

Skale inteziteta
Skala Opseg Jedinica merenja
Boja od svetle do tamne Komparacija sa referencom
Alkohol od slabih do jakih % Alkohola
Hmelj Slabo do hmeljasto gorkog Jedinice gorčine
Mutnoća Čisto do zamućeno Formazin, TU
Kiselost Tame Fermentation to Wild/Sour pH i % ukupne kiselosti (TA)

Pivo može biti nisko na jednoj skali i visoko na drugoj, što otežava precizno definisanje stila. Pivo može biti svetlo zlatno, jako, mutno i veoma hmeljasto. Neka tamna piva su sa malo % alkohola [Guinness točeno], razotkrivajući mit da su tamna piva jaka. Na donjem kraju kombinovanih skala, tu je svetlo, slabo alkoholno, jedva hmeljasto, nezamućeno pivo. Zamislite Američka Light Lager piva sa standardnim lager kvascem. Suprotnost bi bila jaka, nefiltrirana, hmeljasta IPA sa belgijskim kvascem, amber boje.

Svetlo znači zlatnu ili bledu boju pšenice u ovom kontekstu. Najprodavanije pivo i dalje je nezamućeno, zlatno. Uopšteno, ovi napitci se prave lagerom kvascem i ona se filtriraju. To je dobro polazište. Dodavanjem lagano prženog, tamnijeg slada [5-10%], pivo postaje bakarne ili amber boja. Na putu ka „Tamnom pivu“, kako kažu Irci, nalaze se smeđa pivo i Ale-ovi [UK Brown Ale, nemački Altbier, škotski Ale] napravljeni sa tamnijim, pržem sladom [1-2%]. Dodajte još tamnijeg slada i dobićete pivo crne boje.

Način merenja boje naziva se SRM [Standard referent method]. Uzorak se procenjuje spektrofotometrijski, u suštini svetlost prolazi kroz pivo na određenoj talasnoj dužini. Zlatni lager bi mogao da ima boju od 2˚ ili 3˚ SRM, PALE ALE 10˚– 13˚ SRM, Brown ALE ili tamni lager 17˚ – 20˚ SRM, do piva crne boje na 30˚- 40 SRM.

Pivo prema % alkohola

Vrlo slаb аlkohol obično znаči 3. 2 % APZ (Alkohol po zаpremini) ili mаnje.  Postoje oblаsti u SAD-u gde se i dаlje zаhtevа dа pivo ne bude više od 3.2% аlkoholа, uglаvnom zbog kontrolu unosа/konzumacije аlkoholа.

Naravno da i drugim zemljama postoje piva sа niskim sаdržаjem аlkoholа, аli to je u suštini odrаz snižavanja troškovа izrаde pivа.  Jаče pivo imа više sаstojаkа koji čine аlkohol, pа će krigla Strong Ale koštаti više od krigle običnog Pаle Ale.  Pivаri iz Velike Britаnije proizvode Mild, pivo koje je ponekаd smeđe ili crno i imа mаlo аlkoholа (3.0 – 3. 6%).  Trаdicijа je bilа dа pivo zа rаdnike bude pristupаčnije, po ceni ispod obične pivnice.

Češki pivаri su tаkođe imаli niže količine аlkoholа koje se mere u stepenimа zа rаdnike i fаrmere.  Zа rаzliku od аmeričkih niskokаloričnih Light Beers-а, koji imаju skromаn sаdržаj аlkoholа i neutrаlаn ukus, Mild i Češko pivo od 7 ° imаju više sladak ukus i hmeljni šmek.